Poslovne vijesti - Srbija

I Novi Pazar ima svoju „Kolubaru“

Pre godinu dana pompezno je najavljena prodaja celina Tekstilnog kombinata „Raška“, nekadašnjeg tekstilnog giganta u državi.

Posle dva aukcijska kruga, novog vlasnika za 101.000 evra, dobio je samo jedan magacinski prostor. Za ostale delove zainteresovanih nema, iako su prošle godine iz Agencije za privatizaciju stizale informacije da ima zainteresovanih investitora iz ovog kraja, drugih srbijanskih gradova ali i zemalja u okruženju.

Među zainteresovanim se pominjala sarajevska Fabrika čarapa „Ključ“ sa planom da ovde otvori svoj pogon i uposli 200 radnika. Pre godinu dana bivši ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je u Novom Pazaru rekao da je za Tekstilni kombinat uslov „da se jave strateški partneri koji će organizovati proizvodnju, zaposliti minimalan broj ljudi, koji će po svakoj celini biti drugačiji“ i da „nije važno šta će se proizvoditi, već samo da se organizuje proizvodnja koja ima tržište i koja će uposliti radnike“. Komisije koje su radile na definisanju katastarskih celina ustanovile su 39 parcela u vlasništvu TK. Ovako dobijen novac planiran je za izmirenje dugovanja bivšim radnicima.

Do pravih informacija šta se stvarno događa u tom preduzeću teško se dolazi. Direktorka Edina Mušić je stalno na sastancima, kako vrdi njena sekretarica, uz ljubaznu preporuku „pozovite za pola sata“, i tako nekoliko puta u toku dana i nekoliko dana zaredom. Da ne ide kako treba, pažnju skreće Šaban Prušević, član UO TK „Raška“, koji tvrdi da se UO koji je Vlada Srbije imenovala krajem marta prošle godine, nije sastao sedam meseci.

Na nepravilnosti u radu Prušević je, početkom oktobra prošle godine, u pismu ukazao Mišeli Nikolić, pomoćnici ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Nikolićeva je tada obaveštena da UO nije razmatrao finansijski i izveštaj o radu kombinata „za period dosadašnjeg mandata“, a da „postoje opravdane sumnje da se u preduzeću vrše finansijske malverzacije i da su učinjena neka krivična dela iz finansijskog poslovanja i domena zapošljavanja i raspodele ličnih primanja“, uz to i da „Republička inspekcija za rad i radne odnose nije obavila posao zbog nedostupnosti dokumentaciji“.

U pismu se još navodi da UO „radi pod snažnim pritiskom, pa čak i fizičkom pretnjom Zorana Bulatoviča i njegovih desetak drugova, koje je u međuvremenu zaposlila v.d. generalnog direktora bez odluke UO i saglasnosti Agencije za privatizaciju“, zatim da se „sednice zakazuju i drže na neregularan način, počev od pozivanja koja su formalno neispravna, da zapisnike vodi lice koje nema adekvatno stručno obrazovanje...“

Zbog svega ovoga zatražen je zajednički sastanak, ali odgovora nije bilo, pa je Prušević, inače kadar G17 plus, krajem maja pismo uputio ministru ekonomije i regionalnog razvoja Nebojši Ćiriću, u kojem ga obaveštava o svemu što se događa i zašto nema odgovora na pismo poslato pola godine ranije Mišeli Nikolić.

„Sve odluke UO koje su do sada išle prema vama su falsifikat. Naše sumnje da se u preduzeću vrše finansijske malverzacije, sada su javna tajna“, kao i da je „TK Raška novopazarska Kolubara“, konstatuje Prušević u svom obraćanju ministru Ćiriću i obaveštava ga da su sa svim upoznati policija i tužilaštvo.

Prozvani Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika, postao je poznat kada je amputirao deo malog prsta na ruci u znak protesta što se pitanje radnika TK ne rešava. Sada je čest gost na nekim lokalnim televizijama, a pre dva meseca nekoliko dana uzastopno je dovodio radnike ispred zgrade sudova, tražeći da im se dostave konačne sudske odluke o isplati dugovanja radnicima. Prušević tvrdi da „za tim performansom“ nije bilo potrebe jer se sva dokumentacija nalazi u arhivi TK i da je nekadašnji UO odobrio 900.000 dinara, upravo Udruženju tekstilnih radnika, da angažuje agenciju koja će utvrditi stvarna dugovanja prema radnicima. Nije urađeno ništa i zbog toga je Džemo Graca, poverenik ASNS, protiv Bulatovića podneo krivičnu prijavu.

- Da bi nešto moglo da se restrukturira, mora da se zna vrednost. Vrednost TK je nepoznata, niti znamo stvarna dugovanja prema radnicima, jer se pominje dug između pet i osam miliona evra - tvrdi Šaban Prušević.